Delovanje fizičke aktivnosti na hipertenziju

Povišeni krvni pritisak – arterijska hipertenzija je akutna ili hronična bolest u kojoj je povišen krvni pritisak. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) vrednosti sistolnog arterijskog pritiska više ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska više ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju se arterijskom hipertenzijom.

delovanje fizičke aktivnosti na hipertenziju

Ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska imaju tri puta veći rizik od koronarne bolesti i četiri puta veći rizik od iznenednog prestanka rada srca nego drugi ljudi. Hipertenzija takođe povećava opasnost od srčanog udara i otkazivanja bubrega.

Pravi razlog hipertenzije još nije poznat i aktivno se istražuje, ali poznato je da sedentaran način života povećava za 35% rizik od razvoja hipertenzije i da ljudi koji su fizički neaktivni imaju za 52% veći rizik od te bolesti nego osobe koje su u dobroj formi. Aktivni pacijenti sa hipertenzijom imaju upola manju opštu stopu smrtnosti nego neaktivni pacijenti koji boluju od iste bolesti. Visok krvni pritisak povaćava opterećenje srca terajući ga da pumpa više krvi. Svaka delatnost koja smanjuje krvni pritisak, takođe smanjuje i opterećenje srčanog mišića. Dokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje krvni pritisak ljudi srednje ili pozne dobi, posebno onih koji već imaju povišen pritisak. Takođe, dokazano je da umerene aktivnosti kao što je na primer šetnja smanjuje sistolni pritisak starijih osoba.

Starenje i sedentarni životni stil doprinosi smanjenju elastičnosti i propustljivosti velikih arterija. Usred toga raste sistolni krvni pritisak, koji povećava rizik od otkidanja tromba i srčanog udara. Novija istraživanja pokazala su da redovni aerobni trening može, shodno godinama, povoljno delovati na povećanje arterijske propustljivosti. Ljudi koji započnu i istraju u programu umerene fizičke aktivnosti mogu poboljšaju arterijsku propustljivost i smanje rizik od infarkta miokarda (srčanog udara).

Redovna fizička aktivnost smanjuje sistolni i dijastolni pritisak u mirovanju za približno 10 mmHg, tako da možemo zaključiti da vežbanje smanjuje pritisak kao i bilo koji drugi lek te namene.

Moždani udar (cerebrovaskularni insult, šlog, apopleksija) označava prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija (oštećenje moždanog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Moždani udar (šlog) izaziva začepljenje ili krvarenje iz krvnog suda mozga a posledica mu je gubitak sposobnosti govora, gubitak kontrole nad telesnom maskulaturom, pa čak i smrtni ishod. Faktori rizika su slični rizicima od koronarne bolesti. U većim istraživanjima dokazano je da rizik od šloga opada kako raste obim fizičke akivnosti. Sa aktivnošću koja je izuzetno teška (npr. prilikom podizanja velikog tereta) rizik od moždanog udara može biti povećan. Tranzitorni ishemični atak (TIA) prolazni je i iznenadni fenomen koji obuhvata kratkotrajnu slabost, vrtoglavicu, gubitak vida, otežan govor, glavobolju ili druge neurološke ispade, često najavljujući pojavu moždanog udara. Simptome slične TIA imaju dizači tegova na treningu, posebno oni sa povišenim krvnim pritiskom, što je još jedan argument koji govori u korist umerenog vežbanja.

autor Nikola Bošković

Ostavite odgovor