Efekti fizičke aktivnosti na anksioznost

Već dosta dugo u medicini i psihologiji upotrebljava se termin psihosomatske bolesti, koje označavaju fizičko oboljenje izazvano ili pogoršano lošim psihičkim stanjem, dok je malo ljudi čulo za termin somatopsihičke bolesti, koji se koristi da bi se opisao efekat fizičkog oboljenja na psihičko stanje. S druge strane dobro mentalno zdravlje je definisano kao pozitivno raspoloženje, osećanje opšteg zadovoljstva sa retkim simptomima anksioznosti i depresije.

Dokazano je da redovna fizička aktivnost, posebno ona umerenog inteziteta može imati pozitivne efekte na raspoloženje i mentalno zdravlje. Ako je tačna tvrdnja da u svakom trenutku 25% populacije pati od umerene anksioznosti, depresije i drugih emocionalnih poremećaja, ne smemo zanemariti mogućnosti te bezbedne i jeftine terapije pod nazivom fizička aktivnost.

efekti fizičke aktivnosti na anksioznost

Ankioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih znakova koji prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se događa često, ometa emocionalni život i osećanje dobrobiti ili je na drugi način nefleksibilno. To je stanje koje se karakteriše osećanjem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će “eksplodirati”, da će izgubiti kontrolu nad sobom. Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti”, stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi , pa nije ni čudo da se takva osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje…)

Anksioznost je takođe definisana kao i stalno osećanje moguće pretnje nepoznatog uzroka, praćeno karakterističnim osećanjima nesigurnosti i bespomoćnosti. Anksioznost je više od uobičajne zabrinutosti koju osoba može sama da uoči i da se izbori sa postojećim problemom. Ona nije bolest, ona je trenutno i prolazno stanje koje se može ispraviti, emocionalni odgovor na specifične situacije okarakterisane osećanjima pritiska, straha i nervoze. Različita istraživanja su se bavila efektima akutne i hronične fizičke aktivnosti na anksioznost, bilo da je ona prolazno stanje ili crta ličnosti.

Dokazano je da fizička aktivnost u najširem smislu (npr. šetnja, planinarstvo, opuštena vožnja bicikle…) smanjuje stepen anksioznosti, kao što to čine i meditacija, autosugestija ili neki drugi oblici upravljanja mentalnim funkcijama. Ako ste napeti na fakultetu zbog bitnog ispita ili kolokvijuma ili pak zabrinuti zbog poslovnog sastanka ili prezentacije, najmanje što možete da uradite je da izađite u prijatnu večernju šetnju. To ne samo da vam neće naškoditi već će vam sigurno pomoći. Istraživanja su pokazala da fizička aktivnost, vežbanje sa opterećenjem ili aerobno vežbanje znatno smanjuju anksioznost.

autor Nikola Bošković

Ostavite odgovor