Fizička aktivnost hendikepiranih osoba

Brojne su okolnosti i vrlo raznovrsni uzroci nastupanja invaliditeta, a kao najčešći izazivači navode se: posledice oštećenja u radnom procesu, rastući broj saobraćajnih nesreća, prisutna su manja ili veća ranjavanja u ratu, prirodne katastrofe sa svojim posledicama i evidentna je invalidnost koja nastaje rođenjem.

Uz druge mere koje se preduzimaju, sportsko-rekreativne aktivnosti predstavljaju bitan faktor rehabilitacije i resocijalizacije invalida. Na prvom međunarodnom simpozijumu „Sport i rekreacija u psihofizičkoj rehabilitaciji invalida“ istaknuto je: za invalidne osobe, međutim sportsko-rekreativna aktivnost znači znatno više od same razonode. Te aktivnosti su od dalekosežnog značaja za psihofizičko prilagođavanje invalida, za njihovu pobedu nad sopstvenim osećanjem nesposobnosti i za sopstvenu socijalnu reintegraciju. Teorija savremene rehabilitacije sa aksiomom „nije važno šta je invalid izgubio nego šta mu je preostalo“, ovde je našla svoju najaču potvrdu. Fizička kultura, rekreacija i sportske aktivnosti za invalidnu osobu su izazov samom sebi radi potvrđivanja sopstvene moći. Kao najprirodniji oblik lečenja uspešno deluju a neophodan su deo i nastavak konvencionalnih metoda psiho i fizio terapije u procesu rehabilitacije. (Jankes G. 1971.).

Sportsko-rekreativne aktivnosti su često spontana i individualna angažovanja, ali treba reći da one imaju i svoju organizacionu strukturu. Tridesetih godina prošlog veka evidentirana su učešća i sportska takmičenja invalida. 1966. godine više od 300 osnovnih organizacija sa više od 30 000 invalida sportista osniva Savez za sport i rekreaciju invalida Jugoslavije, koji je već 1968. godine primljen u članstvo Međunarodne sportske organizacije invalida (ISOD).

U bogatom repertoaru sportsko-rekreativnih aktivnosti, vodeće mesto imaju sportske igre:fizička aktivnost hendikepiranih osoba

  • stoni tenis (stojeći u kolicima),
  • odbojka sedeći za amutirce i paraplegičare,
  • košarka u kolicima (adaptirana pravila i igre),
  • golbal 8rukomet slepih lica sa „zvečećom loptom“
  • boćanje,
  • kuglanje,
  • šah slepih i distrofizičara,
  • biciklizam,
  • pikado,
  • kampovanje,
  • stilsko“ hodanje (sa protezama).

Nije na odmet da ovde pomenemo i druge, u invalida popularne sadržaje: streljaštvo, plivanje, atletika, smučanje (amputirci i slepi) alpsko i nordijsko.

Sve veću popularnost stiču rekreativno-sportski sadržaji: rolbal, showda (stoni tenis sa zvučnom loptom), vežbe oblikovanja sa „medicinkom“, klizanje na sankama, kros na sankama, biatlon, sankanje, hokej na sankama (na ledu), tenis u kolicima, sicball, ples (u kolicima), lov, planinarenje, drugarske zabave, hobi-kolekcionarstvo, vežbe na spravama i sl.

Polazni fenomen sportske igre jeste postojanje rivalstva, koje u procesu resocijalizacije ima pozitivan uticaj, što je posebno značajno za učešće invalidnih lica. Socijalni karakter sportske igre ističe se na temelju bogatog iskustva:…“Drugi fenomen koji nam donosi sport i igre kod pacijenata jeste osećanje da je on, kao ličnost koja je pogođena nekim trajnim oštećenjem, svojom borbom i rezultatima zainteresovao svoju okolinu kao i da se ta okolina interesuje za njega“. (Briga D. 1971.). Na pomenutom simpozijumu, nemački autori su tvrdili da sport indirektno produžava i sam život njihovih pacijenata. Osobe koje dožive traumu i postanu teški invalidi prosečno su živele od 3 do 12 godine posle toga, dok u programu rehabilitacije nisu uvedene sportske i rekreativne aktivnosti. Sada je ta barijera probijena jer se kroz borbu za sportski rezultat stvara ličnost spremna za opstanak, ličnost svesna da iza svakog uspeha mora da postoji lični uloženi trud. Oni poseduju ogromno slobodno vreme koje kroz sport posvećuju sebi, iskazuju sebe i svetu oko sebe stavljaju do znanja da još uvek postoje i da se na njih može računati.

Preuzeto iz knjige Rekreacija, autor Dušan Mitić

Ostavite odgovor