Fizičkom aktivnošću protiv depresije

Depresija je bolest od koje može oboleti svako. Ljudi svih uzrasta, svih socijalnih, ekonomskih, profesionalnih, kulturnih, religioznih i starosnih grupa mogu razviti depresiju. Osobenost depresije je ogromno osećanje izolovanosti koje ona prouzrokuje. Osećanje usamljenosti može da vodi osećanju sramote ili osećanju da ste nekako drugačiji od ostalih. Depresija varira od blage do one koja je pretnja životu. Neke blage epizode depresije mogu da se razreše vremenom, menjanjem stila života ili traženjem podrške od bliskih ljudi.

Osnovne karakteristike depresije su tuga, smanjeno samopouzdanje, pesimizam, osećanje beznađa i očajanje, povlačenje bolesnika u sebe, potištenost i nesanica. Simptomi su raznovrsni – različiti bolovi, razdražljivost, nekritičnost, razmišljanje o samoubistvu (osobe koje pate od depresije počine 80 % svih samoubistava, dok 15 % osoba koje imaju izražen depresivni poremećaj počine samoubistvo), velike promene u raspoloženju tokom dana (često je neraspoloženje najjače ujutro, da bi se tokom dana popravilo, ali može biti i obrnuto), poremećen san, rano buđenje i ustajanje i isprekidano spavanje i san zbog brojnih misli koje „prolaze“ kroz glavu, opšte usporavanje misaonog toka, govora i vitalnih funkcija, osećaj zabrinutosti, manjak energije, nesposobnost uživanja, slaba koncentracija, zaboravnost, osećaj krivice i beznađa.

fizičkom aktivnošću protiv depresijeBlaži oblici depresije mogu se rešiti sami, bez ozbiljnog tretmana. Međutim, umerena depresija koja može izmaći kontroli u roku od šest meseci, kao i teška depresija, kada samoubistvo postane realna opcija, leče se odgovarajućim lekovima. Većina istraživanja o efektima fizičke aktivnosti bila su sprovođena na ispitanicima s blagom ili umerenom depresijom koji nisu bili podvrgnuti lečenju.

Na osnovu detaljnog pregleda statističkih podataka o efektima fizičke aktivnosti na depresiju, zaključuje se da vežbanje znatno smanjuje stepen depresije u svim starosnim grupama bez obzira na njihovu fizičku kondiciju. Značajni efekti uočeni su na ispitanicima koji su češće trenirali i čiji su programi trajali duže (North, McCullagh i Tran, 1990). Procenjivani su efekti treninga na pokretnoj traci i uočeno je znatno i ubrzano poboljšanje stanja kod ispitanika koji su imali teži oblik depresije (Bauer i sar., 2001). Efekti fizičke aktivnosti nisu zavisili od starosti ispitanika. Primećeno je da su manje depresivna ona deca i tinejdžeri koji su aktivniji i da aktivnost smanjuje rizik od nastanka depresije u kasnijem životnom dobu. (Stawbridge i sar., 2002).

Fizički aktivnim, rekreativnim i emotivno jakim osobama svaki minut je vredan življenja. Oni izbegavaju ljude koji ih usporavaju, a ako se ostete depresivno ili stresno nađu način kako da pomognu sebi. Ne rasipaju svoje vreme na tugu i brigu. Depresija, stres, očajanje, osećaj krivice i ljutnja mogu voditi (ili biti izazvani) promenama u moždanoj hemiji i hormonskom statusu. Fizička aktivnost može direktno uticati na raspoloženje i hemijsku osnovu oblika ponašanja, a može i skrenuti pažnju sa svakodnevnih problema i omogućiti uživanje i osećanje uživanja koje smanjuje ili odstranjuje depresivne oblike ponašanja.

Slobodni ste da mislite, osećate i ponašate se kako želite. Okolnosti, bioritam, crte ličnosti, nasledni faktori i duboko ukorenjeni problemi ne treba da vas ograničavaju niti kontrolišu. Sami možete stvoriti život kakav želite ako to zaista želite. Nemojte se pravdati na sledeći način: “nemam vremena“, „počeću sledeće nedelje (meseca, godine)“ ili „sada sam previše zauzet, ali kada mi deca malo porastu…“ Iz svega navedenog je više nego jasno da fizička aktivnost i dobra kondicija mogu da poboljšaju stanje blagih i umerenih oblika anksioznosti i depresije. Međutim zašto čekati da postanete anksiozni ili depresivni da biste započeli sa fizičkim aktivnostima? Počnite odmah i možda ćete moći da sprečite ili ublažite napade na vaše psihičko zdravlje (Sharkey i Gaskill, 2007).

autor Nikola Bošković

Ostavite odgovor