Kjokušin kaikan je stil stendap, ful kontakt karatea, koji je 1964. osnovao korejsko-japanski karate učitelj Masutacu Ojama. Kjokušin kaikan na japanskom znači „društvo krajnje istine“. Kjokušin ima korene u filozofiji samousavršavanja, discipline i teškog treninga. To je ful kontakt stil koji se primio širom sveta (tokom više od 40 godina treniralo ga je preko 12 miliona ljudi).

Depositphotos_41549331_sOsnivač Međunarodne karate organizacije kjokušinkaikana, Masutacu Ojama je rođen pod imenom Čoi Jong Ei 1923. godine tokom japanske vladavine Korejom.
Kao malo dete, Ojama je uživao tući se i gledati druge kako se tuku. Detinjstvo je proveo u Mandžuriji, u Kini, gde je naučio Kempo od kineskog sezonskog radnika pod imenom Li. Ojama navodi Lija kao svog prvog učitelja.
1932. godine odselio se u Japan sa braćom koja su se upisala u Janamaniši avijacijsku školu. Ojama je studirao na Vaseda univerzitetu i završio političke nauke. Trenirao je okinavanski karate i dobio 2. dan. Kasnije je trenirao daito-rju aiki-džiudžicu.
Nakon Drugog svetskog rata, Ojama je počeo trenirati godžu-rju karate kod majstora So Nei Čua koji je vodio dodžo u Tokiju sa poznatim godžu učiteljem Gogen Jamagičijem. Dobio je 8. dan u Godžu-rju karateu. Drugi uticaj iz godžu škole je bio Masahiko Kimura. Iako je došao do nivoa asistenta karate instruktora u dodžou, Ojama je trenirao kod Kimure, džudo šampiona koji je pobedio Helija Grejsija u brazilskoj džiudžici. Kimura je ohrabrio Ojamu da prihvati džudo i upozna se sa parternim tehnikama. Kimura ga je odveo u Sone dodžo u Nakanu u Tokiju gde je trenirao četiri godine i na kraju dobio 4. dan u toj disciplini.
Nakon toga se Ojama prvi put povukao u planine na svoj dobro poznati period usamljenog treninga, takozvani jamagomori. Imao je takva dva povlačenja koja su trajala tri godine, u skladu sa asketskom tradicijom mnogih velikih starih japanskih ratnika. Tokom tih perioda izolacije, Ojama se bavio intenzivno šugjoom, ili duhovnom disciplinom.
Početkom 1950-ih Ojama je putovao u SAD i posetio 32 države.
1953. Ojama je izašao iz godžu rjua i otvorio sopstveni karate dodžo, koji je nazvao „Ojama dodžo“ u Tokiju, ali je nastavio da putuje širom Japana i sveta, demonstrirajući borilačke veštine. Njegov prvi dodžo je bio u Medžiru u Tokiju. Ojamin vlastiti nastavni plan je ubrzo dobio reputaciju teškog, intenzivnog, upečatljivog i praktičnog stila, i postao je poznat kao Ojama ful kontakt karate. Kako je reputacija dodžoa rasla, učenici su bili privučeni mogućnošću da treniraju tu, dolazeći širom Japana u velikom broju.
Zvanično je osnovao „Međunarodnu Karate organizaciju kjukošinkaikana“ (skraćeno na engl. IKO ili IKOK), s ciljem da organizuje mnoge škole koje bi učile kjukošin karate.
Nakon Ojamine smrti 1994. godine IKO se raspala u dve grupe, zbog ličnih sukoba oko toga ko bi trebalo da nasledi Ojamu.

Ostavite odgovor