Kofein i njegov uticaj na fizičko vežbanje

Kofein je organsko jedinjenje biljnog porekla, bele boje i gorkog ukusa. On je prirodni sastojak zrna kafe i kakaa, lišća čaja i nekih drugih biljaka. Količina kofeina u različitim napicima je sledeća: šoljica „turske kafe“ (100mg), šoljica instat kafe (70mg), šolja čaja (70mg), šolja koka-kole (65mg), čaša dijet kole (40mg). Normalna terapeutska doza kofeina je od 100 do 300 mg.

kofein i njegov uticaj na fizičko vežbanjePostoje individualne razlike u fiziološkim efektima kofeina. Količina od 250mg kofeina povećava budnost i aktivnost, ali ista doza kod nekih osoba može izazvati prenaglašene nervozne reakcije. Kao i kod drugih supstanci koje se svrstavaju u grupu droga, redovna upotreba kofeina dovodi do razvoja tolerancije, te se neki efekti kofeina ne ispoljavaju, ali reakcije mogu biti burne kod osoba koje ne uzimaju kofein.

Potrebno je 30-60 minuta po uzimanju napitka koje sadrži kofein da bi bile dostignute maksimalne vrednosti ove supstance u krvi, a sa tim u vezi i njegovi fiziološki efekti.

Kofein deluje stimulativno na funkcije CNS te se dejstva ispoljavaju direktno, i/ili indirektno na razlićita tkiva (preko CNS-a). Doza od 50-200 mg povećava aktivnost odnosno živahnost, dok veće doze od 300-500 mg doprinosi razvoju nervoze i/ili mišićnog premora.

Kofein stimuliše oslobađanje adrenalina , pa se njegova dejstva ispoljavaju indirektno preko aktivnosti ovog kateholamina (posebno na srce i krvne sudove).

Stimulišući oslobađanje adrenalina kofein doprinosi oslobađanju viših masnih kiselina u krvi, te one mogu biti lakše iskorišćene za dobijanje energije u mišićima. Kofein takođe stimuliše lučenje želudačne kiseline, što može izazvati neprijatnosti kod onih koji već imaju tegobe sa ovim organom.

Vrlo značajno svojstvo kofeina je da izaziva pojačanu diurezu i na taj način gubitak tečnosti iz organizma. Smatra se da pojačano izlučivanje tečnosti pospešeno kofeinom, posebno kod dugotrajnih aktivnosti pri visokoj spoljašnjoj temperaturi, nepovoljno utiče na proces termoregulacije u toku intenzivne fizičke aktivnosti, smanjujući fizički radni kapacitet, odnosno izazivajući umor i prekidanje aktivnosti.

U mnogim ranijim istraživanjima se pokazalo da kofein nema nikakvog značajnog efekta na fizičko dostignuće u sportovima snage ili drugim sportovima u kojima aktivnosti ne traju duže od sat vremena.

Međutim pokazalo se da u sportovima izdržljivosti gde aktivnosti traju i preko dva sata (maraton, biciklizam i slično) kofein može kod pojedinih sportista imati beneficijalne efekte. Smatra se de u ovim uslovima kofein posredstvom adrenalina doprinosi povećanom oslobađanju viših masnih kiselina iz masnog tkiva, pa samim tim povećava iskorišćavanje ovih supstanci u mišićima, a time doprinosi obezbeđenju energije za dalji rad.

Neka istraživanja govore da upotreba kofeina tokom vežbanja, umesto pre vežbanja ne uzrokuje pojačanu diurezu. Jedna ili dve šoljice kafe pre vežbanja mogu biti od koristi, dok veći unos ima malu vrednost, a može izazvati štetne efekte.

Zbog dejstva na srce, krvne sudove i CNS osobama sa povećanim krvnim pritiskom, oboljenjima kardiovaskularnog sistema, grizlicom želuca i neurotičnim problemima ne preporučuje se unos kofeina.

Kod dece i mladih može se ispoljiti zavisnost od napitaka koji sadrže kofein (različite vrste kole). Preveliki unos kofeina kod mladih se može manifestovati hiperaktivnošću, iritabilnošću, nervozom, glavoboljom, želudačnim tegobama, hladnim znojem i drugo…

Preuzeto iz knjige “Ishrana sportista”, Marina Đorđević Nikić

Ostavite odgovor