Parkur je veština kretanja čiji je cilj preći sa jednog mesta na drugo u što kraćem vremenskom roku, prelazeći razne prepreke koristeći veštine svog tela. Prepreke mogu biti razne, od kamenja pa do visokih zidova i kapija. Može se trenirati i u ruralnim i u urbanim sredinama. Ljudi koji se bave parkurom nazivaju se traseri.

Veliku popularnost parkur je stekao nakon prikazivanja filmova Jamakaši i Kazino Rojal. Takođe, veliku ulogu u Depositphotos_5246206_spromociji parkura imala je video-igra Prince of Persia.

Pre početka Prvog svetskog rata bivši francuski oficir Žorž Eber je tokom svog putovanja kroz Afriku bio impresioniran veštinama tamošnjih plemena. U mestu San Pjer na Martiniku, gde je Eber bio stacioniran, 8. maja 1902. godine došlo je do vulkanske erupcije. Eber je komandovao spašavanjem oko 700 ljudi. Nakon povratka u Rems, Žorž Eber je postao učitelj fizičkog vaspitanja na koledžu. U svom radu primenjivao je Depositphotos_22399483_ssopstveni sistem fizičkih vežbi po ugledu na one koje je video u Africi. Takav sistem nazvao je prirodni metod (fr. méthode naturelle).
On je méthode naturelle podelio u deset grupa: hodanje, trčanje, skakanje, četvoronožni pokret, penjanje, balansiranje, bacanje, podizanje, samoodbrana i plivanje. Ovih deset grupa su delovi tri glavne sile:
– energetsku: energiju, volju, hrabrost, hladnokrvnost,
– moralnu: dobročinstvo, pomoć, čast i poštenje,
– fizičku: mišići i disanje.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, Eber je svoj princip vežbanja nastavio da širi. Njegov sistem je postao standardni sistem francuskog vojnog obrazovanja i obuke. Dakle, Eber je bio jedan od stvaralaca parkura (prepreka), kasnije razvijenih od strane jednog švajcarskog arhitekte. Ovakav način vežbanja se ubrzo preneo i na civilno stanovništvo. Ubrzo su se vatrogasni kursevi zasnivali na ovom pricipu i bili su poznati kao parcours du combattant i parcours SP.

Ostavite odgovor