Plivanje je aktivnost kretanja živih bića kroz vodu koja uključuje održavanje na površini vode i kretanje u željenom smeru. Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su podjednako korisne za zdravlje. To su: klasično prsno plivanje, prsni kraul, leđni kraul i delfin. Za razliku od ronjenja kod kojeg se kretanje odigrava potpuno ispod površine vode, kod plivanja je moguće normalno disanje, odnosno održavanjem na vodi plivač osigurava da je organ za disanje.

Iako je plivanje vrlo zdrava aktivnost, ukoliko plivač ne proceni dobro svoju veštinu i pripremljenost i ne uvaži uslove na vodi (moru, jezeru, reci i sl.) postoji stalna opasnost od davljenja, pa su stoga nužne mere opreza.Depositphotos_21964481_s

Plivanje je poznato od praistorije. Crteži iz kamenog doba su pronađeni u tzv. „pećini plivača“ u okolini Vadi Sore (ili Sure) u jugozapadnom delu Egipta. Pisani pomen plivanja javlja se već od 2000. godine pre nove ere, u epovima o Gilgamešu, Odiseji i Ilijadi. Plivanje je bio jedan od sportova prvih modernih Letnjih olimpijskih igara 1896. u Atini.

Veći deo ljudskog tela (60%) je voda, i ono ima gustinu sličnu vodi. Kada su pluća puna vazduha, telo je nešto manje gustine nego voda koja ga okružuje, i na njega deluje potisak koji ga drži delimično van vode. Stoga je za ostajanje na površini potrebno samo blago guranje vode na dole relativno u odnosu na telo, i transverzalno kretanje koje se postiže korišćenjem šaka i nadlaktica kao vesala, kao i udaranje (šutiranje) nogama i stopalima ne bi li se voda odgurala od tela (mada samo šutiranje daje relativno mali potisak). Budući da je slana voda (na primer, okean) gušća od slatke vode (npr. većina bazena za plivanje), za ostajanje na površini u slanoj vodi potrebno je manje truda nego u slatkoj vodi.

Ostavite odgovor