Rekreacija

Bilo koji oblik fizičke aktivnosti donosi osećaj sreće, utiče na samopouzdanje, psihološke i zdravstvene efekte. Aktivan način života je vitalan, zdrav život pun uživanja, prepleten zadovoljtsvima, zdravim aktivnostima, pa čak i uzbuđenjima.

Ispitivanje rekreativnih trkača ukazalo je na to da postoje još neki razlozi za upražnjavanje fizičke aktivnosti, uključujući izazov, osećanje zadovoljstva posle i za vreme aktivnosti. Većina ljudi bavi se fizičkom aktivnošću jer je osećaj dobar i donosi im užitak. Drugi, a kod mnogih i bitniji razlog, jeste taj što ona dobro utiče na spoljašnji izgled. Za neke osobe to se odnosi na gubitak telesne mase, toniranje mišića, vitak i sjajan izgled.

rekreacijaPravac u kom će se osoba kretati zavisi od mnogih činilaca, uključujući nivo aktivacije, finansijska sredstva, prethodna iskustva iz sporta i fizičke aktivnosti, sopstvene mogućnosti, fizičko i socijalno okruženje, a tu je i element sreće. Najprostija a ujedno i jako delotvorna aktivnost jeste hodanje, tj, šetnja. Neko može da trči, pliva ili vozi bicikl da bi poboljšao ili održao svoje zdravstveno stanje i dobru fizičku kondiciju. Takođe, neko može da se bavi planinarenjem, da vozi kajak, da skija ili da se bavi paraglajdingom da bi ostvario željeno uzbuđenje.

Građanima mora da se stavi do znanja da za bavljenje sportom nije potrebno ništa posebno, dovoljna je odlučnost, želja i volja za vežbanjem. Naše društvo mora biti upoznato sa svim pozitivnim efektima koje na telo ostavlja fizička aktivnost. Mora se istaći jednostavnost rekreacije i mogućnost da se upražnjava svuda i na svakom mestu: pred televizorom, na ulici, u stanu, u parku, na plaži, usput.

Rekreacija je po definiciji skup aktivnosti koje se dešavaju u slobodno vreme, po slobodnom izboru sa svrhom osveženja i dobrog raspoloženja. Rekreacija je zdrav način života i odnosa prema sebi i okolini, odnosno doprinos izgradnji sopstvene ličnosti. (Mitić Dušan, Rekreacija)

Ako ste rekreativac, zaboravite brzi ritam, ali nemojte zaboraviti raznolikost svog treninga da vam aktivnost ubrzo ne bi dosadila. Kombinujte teško i lako, kratko i dugo, brzinu i udaljenost i ne zaboravite da obavezno odvojite vreme za odmor i oporavak. Osmislite program i započnite sa radom. Vodite jednostavne beleške o svojim aktivnostima, koliko ste pretčali, pešačili, plivali ili vozili bicikl. Nakon određenog vremena, menjajte program da biste ga prilagodili svojim potrebama, odnosno svom nivou kondicije.

Nemojte preterivati u vežbanju. Nikakav neprijatan osećaj, bol, žarenje u mišićima ili slično stanje ne treba da bude krajnji cilj vežbanja ili treninga. Simptomi pretreniranosti obuhvataju letargiju, zamor, loš učinak , gubitak sna, gubitak apetita i loše zdravstveno stanje. Simbol aktivnog života jeste prijatno iskustvo, potreba onoga što zaista možemo da budemo – fizički, mentalno, društveno i duhovino snažne osobe. Aktivan život daje energiju, životnu snagu za istrajnost u borbi koja nam predstoji. On umanjuje opterećenost sobom, menja negativne navike, poboljšava nam zdravlje, jača energiju i volju za životom.

Takođe, u sastavni deo aktivnosti morate uvrstiti zagrevanje i opuštanje. Zagrevanje treba uvek da prethodi napornoj aktivnosti da bi se povećala temperatura tela, ubrzalo disanje i srčani ritam i osoba zaštitila od bolova i povreda u mišićima, tetivama i ligamentima. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od vežbi oblikovanja uz postepeno povećanje inteziteta i pokretljivosti.

Opuštanje posle treninga jednako je važno kao i zagrevanje. Nagli prekid s napornom aktivnošću dovodi do povlačenja krvi, loše cirkulacije i sporog odstranjivanja otpadnih proizvoda metabolizma. Takođe, nagli prekid može doprineti pojavi grčeva, bolova ili ozbiljnih problema.

autor Nikola Bošković

Ostavite odgovor