Rizik koju aktivnosti nosi i obraćanje lekaru

Priče o opasnostima vezanim za fizičku aktivnost česte su u literaturi koje se bave ovom temom. One navode mnoge ljude da se zapitaju da li je bezbedno da se bave fizičkom aktivnošću. Istraživači su potvrdili da aktivnost u velikoj meri smanjuje, ali ne uklanja potpuno rizike koji su u vezi sa faktorom nasleđa ili lošim načinom života.

rizik koju aktivnost nosi i obraćanje lekaru

Kada se inače neaktivne osobe podvrgnu iscrpljujućem fizičkom vežbanju, njihov zdravstveni rizik veći je 56 puta pre nego što su bili podvrgnuti programu vežbi. Ipak, rizik ubrzano opada kako program vežbi napreduje, a ukupna stopa rizika, kojoj pripadaju i periodi neaktivnosti, takođe se znatno smanjuje. Osoba koja vodi aktivan život ima 60% manji rizik od srčanog napada nego njen sedentarni vršnjak. Rizik aktivne osobe u toku napornih vežbi povećava se samo pet puta – to je nivo koji je zanemarljivo viši od nivoa rizika neaktivnog stila života. Nameće se jedan zaključak – počnite sa programom vežbanja postepeno, istrajte u njemu i uberite plodove koje sa sobom nosi zdravo srce i bolji kvalitet života.

Ako se desi bilo šta od sledećeg, čak i samo jednom, odmah prestanite sa vežbanjem i obratite se lekaru:

  • srčana aktivnost drugačija od normalne – neregularan puls; prodrhtavanje, prejako pumpanje ili lupanje u grudima; iznenadan napad ubrzanog srčanog rada ili veoma usporen puls koji je pre toga bio normalnog ritma (ovo se može desiti tokom ili nakon vežbanja),
  • bol ili pritisak u sredini grudi ili u predelu ruke ili vrata tokom ili posle vežbanja,
  • vrtoglavica, zujanje u ušima, nagli gubitak koordinacije, zbunjenost, oblivenist hladnim znojem, bledilo, modra boja lica ili nesvestica. Tada odmah prekinite sa vežbanjem, ne pokušavajte da se ohladite nego odmah lezite, podignite noge ili sedite i stavite glavu između kolena sve dok simptomi ne prođu,

Znaci upozorenja – pokušajte s preporučenim lekovima, ako tegobe ne prestanu, obratite se lekaru:

  • ubrzano lupanje srca koje dugo traje. Rad srca se ubrzava s povećanjem opterećenja. Ubrzani rad srca je normalan 5 – 10 minuta nakon napornog vežbanja. Da biste izbegli takav problem smanjite intezitet vežbanja (brzinu rada srca) dok vam ne postane ugodno, a radno opterećenje polako povećavajte u narednim nedeljama. Obratite se lekaru ako takva srčana aktivnost potraje. Ako se pojavi otok i bol u kostima i zglobovima, odmorite se i prestanite sa vežbanjem dok se stanje ne popravi uz upotrebu uobičajenih lekova, obratite se lekaru.

Znak za oprez – takve simptome obično možete rešiti bez konsultacije s lekarom, ali preporučljivo je da na njih ukažete svom lekaru:

  • krvarenje iz nosa ili povraćanje nakon vežbanja. Nemojte vežbati dva – tri sata posle obroka, izbegavajte veliku vrućinu, smanjite intezitet vežbanja i produžite pauze,
  • ubrzano disanje koje traje više od deset minuta nakon prestanka vežbanja – smanjite intezitet toliko da možete razgovarati dok vežbate. Ukoliko ta pojava potraje, obratite se lekaru,
  • dugotrajni bolovi usled zamora. Ako se 24 časa nakon vežbanja osećate umorno ili imate nesanicu, smanjite intezitet vežbanja i postepeno ga povećavajte u narednim nedeljama,
  • bol ispod dijafragme. Nagnite se napred dok sedite i pokušajte da potisnete stomačne organe naviše potiskajući dijafragmu.

Preuzeto iz knjige “Vežbanje i zdravlje”, Brian J. Sharkey i Steven E.Gaskill

Ostavite odgovor