Sankanje je način prelaženja strmih zaleđenih ili sneženih površina korišćenjem sanki u svrhu rekreacije ili zabave. Sankanje je ujedno i zimski sport u kojem je cilj preći zadanu zaleđenu stazu na propisanim sankama u što kraćem vremenu.

Pri vožnji sanki sankaš ili više njih sede (ili u slučaju takmičarskog sporta leže na leđima) na sankama položajem nogama prema napred. Od boba se sankanje razlikuje po tome što sanke nemaju aerodinamični oklop, već se sastoje samo od ležišta i saonica.

Danas se praktikuje više disciplina tog sporta: pojedinačno i u paru, i to za žene i muškarce (iako se žene retko takmiče u paru). Pravila takmičenja su jednostavna: takmičar na kratkoj zaletnoj stazi ubrza sanke gurajući ih rukama u sedećem položaju, legne na leđa te zatim upravlja težinom tela te pritiskom nogama na levu ili desnu saonicu u smeru vožnje. Sankanje je standardni sport na Zimskim olimpijskim igrama od 1964. kada je prvi put uveden u program Igara.

Skeleton je zimski sport u kojem je cilj preći zadanu zaleđenu stazu na propisanim sankama u što kraćem vremenu. Pri vožnji skeletona takmičar je u položaju glavom prema napred, potrbuške na sankama. Ovaj sport se od sankanja razlikuje upravo po položaju tela, jer kod sakanja je položaj nogama prema napred, sedeći ili ležeći na leđima.

Danas se praktikuju samo dve discipline tog sporta: muški pojedinačno i žene pojedinačno. Pravila su jednostavna: takmičar na kratkoj zaletnoj stazi ubrza sanke gurajući ih trčeči, legne na njih, zatim samo pokretima tela upravlja smerom vožnje.
Kao jedan od najstarijih sportova tog tipa skeleton je bio dva puta u programu Zimskih olimpijskih igara Sent Moric 1928. i 1948., da bi kasnije bio istisnut od strane popularnijih boba i sankanja. Na ZOI skeleton se vratio u Solt Lejk Sitiju 2002. i od tada je standardno u programu.

Ostavite odgovor