Depositphotos_42166885_sTekvondo je korejska borilačka veština nastala 40-ih godina dvadesetog veka spajanjem različitih veština koje su se vežbale u to vreme. Njeno ime dolazi iz reči Tae (태, hanja 跆), što znači udariti nogom, Kwon (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i Do (도, hanja 道), što znači put. Tekvondo je udaračka veština koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina. Danas se tekvondo smatra jednom od najpopularnijih borilačkih veština i sportova, a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 100 miliona.
Tekvondo se prvi put pojavljuje kao demonstracioni sport na olimpijskim igrama u Seulu 1988., te ponovo u Barseloni 1992. Od Sidnej 2000., tekvondo je standardni deo olimpijskih igara. Olimpijsko takmičenje odnosi se samo na borbu po pravilima VTF-a.
Na olimpijskim igrama učestviju i ženski i muški takmičari.
• Ženske kategorije: do 48 kg, 55 kg, 63 kg i 72 kg.
• Muške kategorije: do 55 kg, 60 kg, 66 kg, 74 kg, 84 kg, 96 kg, 120 kg.
Borba po pravilima VTF-a sastoji se od 3 runde od 2 minuta, po pravilima full contacta. Borba se završava nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča. U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda. Ako je rezultat na kraju dodatne runde još uvek izjednačen, sudija određuje pobednika odlukom o superiornosti.
Dozvoljene tehnike su udarci šakom u telo, kao i udarci nogama iznad pojasa. Udarac u telo vredi jedan bod, udarac u glavu dva boda.
Za nedozvoljene radnje dobija se opomena (kyonggo), dve opomene predstavljaju negativan bod (gamjeom). U slučaju težih prekršaja, sudija može automatski dodeliti negativan bod. Četiri negativna boda donose diskvalifikaciju.

 

Ostavite odgovor