Uticaj fizičke aktivnosti na gojaznost i dijabetes

Gojaznost je hronična bolest čije se posledice ogledaju u prekomernom nakupljanju masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost. Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja. Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ona deluje i indirektno uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet života.

uticaj fizičke aktivnosti na gojaznost i dijabetesGojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, opstruktivne apneje tokom sna, određenih vrsta raka, artroze i astme.

Gojaznost je vodeći uzrok smrti, a koji se može sprečiti, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih i dece, a mnogi je smatraju jednom od najozbiljnijih problema u medicini u 21. veku. Gojazne osobe se često osećaju diskriminisano u većem delu modernog sveta. Gojaznost se podjednako često javlja u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća kod žena nego kod muškaraca.

Doktori koji proučavaju gojaznost sve više počinju da veruju u postojanje veze između dijabetesa tipa 2, koronarne bolesti i hipertenzije, posebno zbog činjenice da se u sva tri slučaja pojavljuje insulinska rezistencija. Gojaznost i smanjen obim fizičke aktivnosti često su deo istog problema. Ćelije rezistentne na insulin ne mogu da prime glukozu, pa nivo glukoze u krvi raste, a telo luči sve više insulina koji ima tendenciju da poveća krvni pritisak (povećanjem zapremine krvi i vazokonstrikcijom). Gojaznost i povišen nivo telesnih masti izgleda da podstiču razvoj insulinske rezistencije. S druge strane fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija na insulin i stimuliše transport glukoze kroz aktivne mišiće. Redovna fizička aktivnost sve više se nameće kao prvi terapijski plan za osobe koje boluju od dijabetesa tipa 2. Kod pojedinih pacijenata fizičkim vežbanjem se smanjuje ili potpuno ukida potreba za uzimanjem lekova. Sveobuhvatno posmatrano, odrasli koji su redovno aktivni imaju 42% manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.(Sharkey i Gaskill)

Vodeći stručnjaci u borbi protiv gojaznosti kažu: jasno je da fizička aktivnost stavlja sredstvo za smanjenje težine i održavanje takvog stanja. Prema priloženim rezultatima skorašnjih studija o održavanju telesne težine, bilo bi teško dokazati da je bilo koji drugi faktor značajniji od fizičke aktivnosti. (Brownell,1995.)

Redovna fizička aktivnost, medicinski dokazano, sprečava naglo povećanje telesne mase i bolesti koje su vezane sa gojaznošću. U kombinaciji dijetetskog programa ishrane i fizičke aktivnosti može se značajno uticati na redukciju telesne mase i promenu metabolizma, odnosno, mehanizma deponovanja masnoća u organizmu.

autor Nikola Bošković

Ostavite odgovor